Robert Frost: Ličnost u tmini ili obasjana svjetlom?

Rano detinjstvo, mladost i politička angažovanost pesnika

Iako je Frost nazivan dubokoumnim pesnikom Nove Engleske, on je rođen 1874. godine u San Francisku, a ime je dobio prema jednom od najznačajnijih vojnih zapovednika SAD-a, Robertu Liju Edvardu.

Mladi Robert Frost rastao je okružen politikom. Frostov otac, Vilijam, bio je zdušni demokrata i pravnik u Sjedinjenim državama. Pokušao je da se prijavi za učešće u građanskom ratu u snagama Juga, ali je odbijen jer je bio previše mlad. Pisao je za bilten San Franciska, gde je jedan od političkih suparnika čak pokušao da ga ubije hicem kroz prozor.

U periodu kada je Robert Frost rođen, njegov otac je lutao San Franciskom bodreći sve što je imalo veze sa demokratijom i omalovažavajući sve što to nije bilo. Tokom predsedničkih izbora, otac je Roberta oblačio u razne kostime i terao ga da učestvuje u političkim paradama.

Teško je zamisliti autora Predaha u šumi tokom snežne večeri, posmatrača drveća, trave, zaleđenih jezera i šumske tmine, kako lepi političko-propagandne postere po barovima San Franciska. Iako se iz Frostovih pesama nazire verodostojna slika njegove ličnosti, i ona je takođe bila prilagođena i nestalna.

Dve strane Frosta

Postojale su nekakva snaga i živahnost u Frostovoj ličnosti, koje nisu mogle da se spoznaju samo na osnovu njegovih pesama, jer je njima falila ona osobina koja je Frosta činila upečatljivim.

Kao da je ta osobina bila često izostavljena. Često, ali ne uvek, nekim neobičnim osećajem uzdržanosti.

Pesnik Frost ostavljao je utisak tihe osobe, samotnjaka, ali njegov život je bio prilično buran i ispunjen tragičnim događajima.

Njegova sestra je bila mentalno obolela, kao i njegova ćerka, koja je na kraju izvršila samoubistvo. Dvoje njegove dece je preminulo još u svom najranijem dobu, a smrt voljene supruge Elinor naterala je Frosta da se zamisli nad svojim životom, tokom kog je bio okrenut samo sebi.

Bio je veliki egocentrik, često povređen komentarima književnih kritičara, koje je smatrao neprijateljima. Znao je da ostaje budan do kasno u noć, u društvu, pričajući i tračareći o svemu i svačemu, ponekad sa malo pakosti, ali uvek umešno i pouzdano.

Voleo je duge šetnje kroz planinu, ali i mornaričke pesme, sport i pozorišta. Voleo je da govori o naučnim dostignućima i istraživanjima, a ljudi su voleli da ga slušaju.

Kroz svoju poeziju, Frost je isticao deo sebe koji je ostajao povučen i izvan dešavanja. Pored te, uvek je postojala i druga, aktivna strana njegove ličnosti, kroz koju je sve uvek posmatrao i odmeravao. Tokom razgovora obraćao bi pažnju na sagovornikov šablon govora, slušajući i tražeći poetski ritam u njemu.

Josif Brodski o Frostu

Josif Brodski, ruski pisac, esejista i nobelovac, pisao je kako je Frost bio smatran za druželjubivog, uljudnog, pomalo srditog farmera suštinski blage naravi, pesnika seoskih predela, iz ruralnih okruženja, jer je izlišno poboljšavao predstavu o sebi predstavljajući baš ove osobine tokom brojnih javnih pojavljivanja i intervjua.

Pisao je kako je, u realnosti, Frost bio mračan pesnik motivisan i pokrenut predrasudama i svešću o svojim sposobnostima.

Frostov život bio je mnogo više od misaonih šetnji kroz šume, iako je on upravo tu spoznao najdublji deo sebe. U toj prirodi, on je stvarao zastrašujući autoportret.

„Ne dajte se zavarati“, pisao je Brodski, „idejom da je pesnik izašao u laganu šetnju, razgledanje zvezda i da se lako može odvratiti od tih šuma. To je Frostov kec u rukavu – predstavljanje svog pozitivnog senzibiliteta. Ukratko rečeno, pesnik je sam sebe doveo do ruba šume, jer jedan deo njega želi tu da bude, upravo da bi ugušio svoje sopstvene osećaje, da se zaštiti od sopstvenih uviđanja.“

Tračak nade u poeziji „mračnog pesnika“

Nekim od svojih najlepših stihova, ali i celokupnom svojom poezijom, sugerisao je ideju da zastrašujuća sila smrti može biti iskorišćena kao motivacija za životne ciljeve.

    „Šuma je divna, duboka, hladna,
Al’ obećanog duša je gladna:
da pređe ceo put pre usnuća,
da pređe ceo put pre usnuća.“

Upravo su ta njegova mračna energija, neodlučnost, snebivljiva normalnost, empatija i tračak svetlosti koji se nesvesno stvaraju uprkos tmini njegovih pesama i osećanja, učinila Frosta cenjenim među čitaocima.

6yka.com/visoko.ba