Znate li zašto su mame zakon? I zašto su mame ljute?

Al ne na onaj formalni način; zakon su jer imaju puno obaveza, mnogo toga je u njihovim rukama, često izgleda, a i one se osjećaju da su apsolutno nezamjenjive, pa samim tim imaju pravo i da su bar nekad, pomalo ljute. Ne, nije ovo priča o tome. Ovo je priča o tome da se mame svakodnevno bore sa brojnim (društvenim) čudovištima.

Ovo je poruka jedne žene iz Srbije, gdje su se prije više od dva mjeseca trudnice i porodilje nezadovoljne Zakonom o podršci porodica s djecom okupile u velikom broju na protestu “Mame su zakon” i poručile da će se boriti da diskriminišući i sraman zakon bude promijenjen tako da ne ugrožava osnovna prava velikog broja žena širom zemlje. Jedino što imamo dodati jeste da je naziv zemlje u ovom slučaju itekako fleskibilan, jer diskiminatorski odnos prema ženama kada je riječ o zapošljavanju i uslovljenošću polom je, čini se, univerzalno pitanje.

Tekst koji je objavila na svom blogu prenosimo u cjelosti:

Otprilike neke dve nedelje razmišljam da li da pišem na ovu temu, nakon poslednjeg u nizu „udaraca“ neravnopravnosti i licemerstva.

Pre dve tri godine sam prvi put, u Novom Sadu, doživela diskriminaciju pri zapošljavanju. Pravna savetnica jedne renomirane agencije za zapošljavanje koja ima predstavništva u gotovo svim državama Evrope me pita sledeće pitanje: „Da li ste u braku, imate li decu ili planirate da ih imate?“ i nakon mog odgovora da nisam u braku, da ne znam da li ću biti, ali da decu svakako planiram, sledi šok. Muk. „Nama znate treba neko ko želi da radi.“

Tri godine kasnije Republika Srbija donosi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji apsolutno podržava upravo ovakve stavove privatnih agencija za zapošljavanje (pošto ona Nacionalna služba za zapošljavanje nikada nije nikoga zaštitila ili ne daj Bože zaposlila, ni muškarca koji još uvek ne može prirodnim putem da ostane trudan, mada nauka radi na ljudskim pravima).

Odćutah na taj deo zakona, koji se odnosi na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, da ne dovedem u neprijatnu poziciju zaposlene u opštinskoj upravi sa kojom sam u tom periodu sarađivala. U međuvremenu dobijem poziv od jedne gospođice/gospođe iz Novog Sada, SNS kadar, uz pitanje od kuda meni ideja da konkurišem za jedno radno mesto u Ministarstvu (iako zvanične uslove ispunjavam – obrazovanje i staž) kada nisam njihova. O da, eto ga skriveni uslov, članstvo u vladajućoj partiji ili u nekoj sa kojom su koalicioni partneri.

E pa dragi moji…. taj uslov nikada nisam ispunjavala neću ni od sad. Najviše se sramim što sam u jednom trenutku spremna bila da podržim Demokrate u Vojvodini, kao naivni Pajtićev student. Hvala Bogu što se raspadoše, pa nikada ne postadoh zvanični član.

A onda pokušah da pronađem „sreću“ u jednoj od najdemokratskijih zemalja u Evropi, a možda i u svetu. Nije lako. I niko ne očekuje da bude lako. Posao ću teško dobiti, ali se nadam da će to biti zbog toga što imam srpski pasoš, što sam sam društvenjak, što Norveška ne dozvoljava „na crno“ kao u nekim drugim državama. Na to sam sve spremna. Tek sam zagrebala , probila led, i sada nema stajanja.

I onda, iako poučena negativnim iskustvom iz Novog Sada, odem kod pravne savetnice iste agencije u Oslu. Na moje pitanje da li je zbog toga što sam iz Srbije ili zato što nisam školovana za IT i slično odgovara mi, u želji da ispadne prijateljski kaže „Znate, poslodavcima je svugde u svetu teško ekonomski i bolje se isplati muškarac, ako me razumete, ali ovo neka ostane među nama.“

Ok, jasna poruka. Ja sam shvatila i naučila lekciju, na teži način. I od Srbije i od Norveške. Iz inata, od ove druge neću odustati, a ovu prvu treba menjati. Samo zato thumb up za promene, za rušenje ovih i nedozvoljavanje onima da se opet ustoliče, ufotelje. Dovoljno lekcija u dva meseca da nikome više ne ćutim.

Ni umobolnicima koji podržavaju i tapšu umobolniku, za crvenu i sendvič (znate dostojanstvenije je spavati pod mostom, ne jesti, progutati ponos i zamoliti roditelje, prijatelje, muža/ženu, momka/devojku, nekog od rodbine za pomoć, pa posle vraćati dugove, nego podržati umobolne ideje umobolne Vlade). Ni Evropi koju će ugušiti sopstveno licemerstvo. Ljudska prava. Ravnopravnost. Da… savršeno smo ravnopravni u neravnopravnosti. Sve je šarena laža.

Ne znam da li je nedavanje mogućnosti mladim obrazovanim ženama da rade, i van svoje struke, ok politika u borbi protiv bele kuge? A matore su sve evropske nacije. Prosek godina na ulicama – čeka u redu kod Sv. Petra i Gospoda. (Primereniji im je Lucifer.)

Povoda za proteste ima svaki dan. Kada jedna Francuska, Mađarska, Rumunija… koje su članice „savršene“ EU protestuju, zašto ne bi i Srbija. Da slučajno ne izgubimo radna mesta, koja? Da ne propustimo parove, zadrugu i ostale kancerogene ispirače mozga..? Za decu. Za sutra. Za moju generaciju je već pomalo kasno. Ogrezli smo u nezadovoljstvo. Za one starije, oni već čekaju check-in za avion kod kapetana Svetog Petra, karte su kupili odavno. Ali za one koji su još u kolicima, koji tek treba da se rode, za njih vredi.

Inicijativa #MameSuZakon najavljuje protest #MameSuLjute za 15. decembar u podne ispred Vlade Republike Srbije! Za mame. Za one koje su se usudile i za nas koje bismo sve dale da se usudimo.

Povod za protest ispred Vlade je to što uprkos najavama ministara zaduženih za izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom da će se rešiti problem majki koje primaju nadoknade ispod svakog dostojanstvenog nivoa tokom porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege deteta do kraja 2018. godine, to se nažalost ne nazire ni u 2019. godini.

Izvor: i0.wp.com

Kao što možemo da vidimo, u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu nisu izdvojena posebna sredstva koja bi bila usmerana za podršku izmene spornog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Racionalnijom preraspodelom sredstava u budžetu možemo doći do neophodnih sredstava za majke koje imaju manje od 18 meseci radnog staža; one žene koje rade na crno ili volontiraju godinama u državnim preduzećima i za sistem su nevidljive; za preduzetnice, među kojima je posebno ugrožena grupa žena koje imaju firme koje pružaju zdravstvene usluge; poljoprivredne osiguranice; majke dece sa invaliditetom; majke koje su se pre stupanja na snagu spornog Zakona ohrabrile da rode treće, četvrto i svako sledeće dete i one majke koje su najuspešnije među nama, a koje su primenom ovog Zakona kažnjene.

Pored ministra za rad i ministarke zadužene za demografiju i populacionu politiku, podsećamo i ministra finansija da pitanje majki i njihovih porodica koje će i u 2019. ghodini živeti na ivici egzistencije mora da se najhitnije reši.

Inicijativa #MameSuZakon na protest poziva sve one koji žele da naše zahteve podrže – trudnice, mame, tate, bake, deke, političare bez stranačkih obeležja, odnosno sve građane.

Vidimo se na protestu #MameSuLjute!

P.S. Neka ova godina završi protestima, nemirima, jer džaba im novogodišnja naprdna i (j)evropska rasveta, naše nezadovoljstvo sija jače. Gori. 

lolamagazin.com/visoko.ba