On veruje da će u tom regionu jačati uloga Rusije. U intervjuu za Dojče vele (Deutsche Welle – DW) Jansen je rekao da misli da će se Tramp potpuno povući i Balkan “proglasiti evropskim pitanjem”.
“S obzirom na to da Evropljani i sami u tome nisu jedinstveni – recimo, Kosovo nisu priznale sve članice EU – to će, prema mom mišljenju, vrlo jasno ići u pravcu da će Rusija faktički tamo igrati ubuduće vrlo jaku ulogu ili imati uticaj”, dodao je Jansen, koji je predavač na Institutu za Aaglo-američku istoriju na Univerzitetu u Kelnu.
Govoreći o širenju NATO-a u regionu, Jansen je izrazio uverenje da narednih godina neće biti proširenja.
“Tramp za to neće imati interesa. To je za njega drugorazredno i trećerazredno pitanje, a bez SAD tamo… neće biti bitnih bezbednosno-političkih pomaka. SAD su uvek bile veoma važan deo u NATO i ako se one sada povuku, ili delimično povuku, onda Savez, s jedne strane, vrlo jasno gubi na značaju, a s druge – sva proširenja su dovedena u pitanje. A to je, vrlo jasno, uspeh za Putina”, dodao je nemački politikolog.
On je kazao da na Balkanu još postoje “manje ili više izraženi stari nacionalistički režimi koji su, nakon raspada Jugoslavije, u osnovi vodili glavnu reč”.
“Na to nas je vrlo jasno podsetio konflikt od pre nekoliko dana na Kosovu sa srpskim vozom i na drugoj strani reakcija kosovskih Albanaca. Tu je još i situacija u samoj BiH sa Republikom Srpskom, a delimično i u Hrvatskoj. Do sada je uvek bilo tako da su Zapad i SAD govorili: mi želimo da se taj konflikt dugoročno mirno okonča i da se u pravom smislu reči pobrinemo za političku ravnotežu. Bojim se da se sada, sa Putinom koji ima vrlo jasno interes da ojača Srbe, i na drugoj strani s Trampom, tamo zaista ponovo stvara neravnoteža, da bi jednostrano na kraju Srbi tamo mogli da zaoštre ton – da se oprezno izrazim”, rekao je Jansen.
Jansen je rekao i da je strah Prištine od podele Kosova “sigurno opravdan”.
“Njima je predsednik Srbije indirektno zapretio ratom. Kosovsko rukovodstvo… takođe je ratoborno reagovalo. Na obe strane, dakle, imamo malo toga da vidimo što ide u prilog popuštanju napetosti. Verujem da je to za obe strane i dalje veoma odlučujuće pitanje. Kosovski Albanci žele celo Kosovo, a Srbi ne žele da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i žele vlast bar nad severnim delom. Tu ima mnogo potencijala za konflikt”, kazao je.
Konflikt je, po njegovim rečima, sada sprečen time što su na Kosovu međunarodne trupe.
“Ali, ako bi se one povukle – zašta naravno uvek postoji mogućnost, recimo da SAD kažu da povlače svoj kontingent – onda je pitanje da li bi Evropljani imali volje i da li su u situaciji da tamo zaista masovno stacioniraju trupe što bi onda na kraju sprečilo konflikt. Razgovarao sam s mnogim ljudima na Balkanu, u Sarajevu, na Kosovu, i svi mi jednoglasno kažu da bi u naredne tri do četiri godine mogao da izbije oružani konflikt, ukoliko Zapad ne pokuša da tamo podrži demokratsko, civilno društvo. A ja to u ovom trenutku, sa izolacionističkim tendencijama Donalda Trampa, ne vidim”, dodao je.
Jansen je rekao da se “srednjoročno gledano” može očekivati povlačenje američkih trupa sa Kosova i ocenio da bi to bio katastrofalan scenario i za Balkan i za EU, jer bi Balkan bio prepušten sam sebi.
“Verujem da te zemlje više od 20 godina nakon Dejtonskog sporazuma i 17-18 godina nakon kosovskog rata, nisu u situaciji da imaju civilno-demokratske strukture i nisu u stanju da njima samostalno upravljaju. Zbog toga Zapad tu mora da pomogne… A ako sve to izostane, onda je, po meni, situacija crna. Za EU će to biti veoma veliki problem iz jednostavnog razloga što verujem da EU, zbog sopstvene unutrašnje krize, nije u stanju da pitanje Balkana sama i suvereno reši. To će biti veoma teško za Evropsku uniju.”
Govoreći o američkim sankcijama predsedniku RS Miloradu Dodiku, Jasen je kazao da može da zamisli da administracija Donalda Trampa ukine te sankcije.
“Mogu da zamislim, s obzirom na to da Rusija osuđuje te sankcije, da Tramp zaista, ako želi nagodbu sa Putinom, u najmanju ruku neće da sledi te sankcije. Postoji, naime, više načina – sankcije ne moraju da budu ukinute, one jednostavno ne moraju da se sprovode. To je takođe moguće…”, rekao je.
Govoreći o Donaldu Trampu, Jansen je ocenio da će to biti “potpuno nova vrsta mandata, različlita od svih do sada, uključujući i mandat Džordža V. Buša i njegov rat u Iraku”.
“Mislim da Donald Tramp neće da vodi računa ni o diplomatskim običajima, ni o ugledu SAD, već da će da sprovodi vrlo jaku izolacionističku politiku. On će sa tzv. klasičnim saveznicima da veoma snažno izaziva ekonomske, a moguće i političke konflikte…. Mislim da će Donald Tramp da vodi jednu sasvim drugačiju politiku od svih ranijih predsednika. Polazim od toga da će ovo biti vrlo težak predsednički mandat”, dodao je.
Na pitanje šta očekuje kada je reč o transatlantskim odnosima, Jansen je rekao da veruje da Donald Tramp želi radikalno da ograniči slobodnu trgovinu između EU i SAD i da bi “iz toga mogao da se izrodi trgovinski rat”.
Kao drugu važnu tačku naveo je da Tramp, “za razliku od predsednika Obame i ministra spoljnih poslova Džona Kerija, nema interes u tome da EU bude ojačana, već naprotiv želi da je oslabi… takoreći destabilizuje … i to očigledno u saradnji sa Vladimirom Putinom koji sledi slične interese tako što recimo finansijski pomaže sve moguće desnopopulističke, desnoradikalne stranke u Evropi.”
Treća tačka, po rečima Jansena je NATO za koji je Tramp, kako je dodao, “vrlo jasno rekao da je zastareo, što za istočnoevropske zemlje, koje su se često snažno oslanjale na NATO, nije dobra vest”.
Govorći o odnosu Putin-Tramp Jansen je rekao da podržava “poboljšanje odnosa sa Rusijom, ali ne na račun slobode, demokratije i ljudskih prava”.
“Generalno gledano, naravno da je dobro da dođe do popuštanja napetosti između Rusije i SAD. Problem je samo to što mi u Rusiji imamo autokratskog vođu Vladimira Putina koji do ljudskih prava i demokratskih vrednosti malo drži. A u SAD sada imamo nekoga ko takođe ne uzima naročito ozbiljno osnovne preduslove za demokratiju i zajednički život. To u kriznim vremenima, u kojima je u suštini reč tome da se pojačano podržavaju liberalne vrednosti, sloboda i otvoreno društvo, što mi pokušavamo ovde u EU, ne može biti osnova za političku saradnju”, rekao je nemački politikolog i istoričar sa Univerziteta u Kelnu Zibo Jansen u intervjuu za DW.
b92.net/visoko.ba
