Rad na crno još dugo vremena bit će neminovnost u BiH

Ne zna se tačno kolika je nezaposlenost u našoj zemlji. Prema nekim podacima, posao traži više od pola miliona građana. S druge, pak, strane, procjenjuje se da više od 200 hiljada osoba radi na crno. Ponekada one koje uhvate da tako i rade, brišu sa evidencija ureda za zapošljavanje. Oni onda gube zdravstveno siguranje, a poslodavci i dalje nisu spremni da ih prijave. Statističari, međutim, tada to evidentiraju kao smanjenje stepena nezaposlenosti.

Rad na crno ova zemlja priznaje samo onda kada vas treba izbrisati sa evidencije nezaposlenih. Naime, zaradite li preko 208 maraka mjesečno, a niste prijavljeni, otpadate sa evidencije nezaposlenih i gubite zdravstveno osiguranje. Takvih je u Federaciji BiH od kraja prošle godine do danas gotovo 9 i po hiljada.

Javna je tajna kako je funkcija biroa za zapošljavanje rijetko – zapošljavanje, već ustanova preko koje se dobija zdravstveno osiguranje.

“Imamo najmanje 200 hiljada osoba koje se vode kao nezaposlene, a rade. Anketa o radnoj snazi to jasno detektuje. Potrebno je naći neki model kako bi se biroi za zapošljavanje rasteretili te socijalne komponente – da su oni neki servisi zdravstvene zastite”, kaže Boris Pupić, portparol Agencije za rad i zapošljavanje BiH.

Saša Grabovac, iz Udruženje ekonomista RS-a SWOT, ističe kako stručna javnost ima stav da zdravstveno osiguranje više ne bude u obavezi zavoda za zapošljavanje.

“Tako bi se dobili slika ko zaista želi da radi. Imate nemali broj ljudi koji i ne žele da rade. Oni kao takvi ne bi trebali da spadaju u grupu nezaposlenih, oni bi svoja prava trebali ostvarivati kroz različite socijalne fondove”, dodaje on.

Bez obzira na dosadašnji upitan rad biroa i agencija za zapošljavanje, te odnosa većine poslodavaca, pa i činjenice da su mnogi izgubili pravo na zdravstvenu zaštitu, rad na crno još dugo vremena bit će neminovnost u BiH. Dok čekaju reakciju države, radnici će raditi – jer moraju.