Poučna priča: Pismo roditelja

Drago dijete,

Sada još nisam ostarila, a kada me budeš vidio takvu, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumjeti…
Ako se zaprljam u vrijeme ručka, i ako se ne mogu sama odjenuti, budi strpljiv… Sjeti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila… I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvijek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me…. Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvijek ponovo, prije nego što si utonuo u san… Ako se ne budem željela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Sjeti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu…
Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s’ podsmehom na licu… Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom…
Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisjetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati… Nije mi najvažnija stvar na svijetu naš razgovor, već to, da sam s’ tobom i da me znaš slušati…
Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem…. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne…
Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake… I ako ti jednom kažem, da više ne želim živjeti, da želim umrijeti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumjeti…
Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, željela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života…
Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu…
Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s’ ljubavlju i strpljivošću.
Vratit ću ti osmehom i neizmernom  ljubavlju, koju sam oduvijek čuvala samo za tebe.

Volim te,

tvoj roditelj.