Malo poznate i zanimljive činjenice o životu Alberta Ajnštajna

Njegove revolucionarne naučne ideje učinile su da Ajnštajn postane sinonim za genija, ali je takođe bio poznat po svojim pacifističkim stavovima, kao i podršci koju je pružao pokretu za građanska prava. U daljem tekstu ćemo vas upoznati sa još nekim detaljima iz života poznatog naučnika.

Ajnštajn nije imao keca iz matematike kao dete

Đaci širom sveta čije je poznavanje matematike slabije, često su utehu nalazili u tvrdnji da je i Albert Ajnštajn bio loš matematičar, što se pokazalo kao netačno jer podaci pokazuju da je zapravo bio izuzetan učenik. Tokom svog školovanja u Minhenu Albert je imao visoke ocene, ali je bio frustriran, kako je on to nazvao, mehaničkom disciplinom koju su profesori zahtevali. Budući nobelovac napustio je školu kad je imao 15 godina i otišao iz Nemačke kako bi izbegao redovno služenje vojnog roka, ali je do tad bio među najboljima u svojoj klasi i čak je smatran genijem zbog načina shvatanja složenih matematičkih i naučnih koncepata. Kada je kasnije izašao novinski članak u kom se trvdilo da je pao iz matematike, Ajnštajn je to odbacio kao neistinu i izjavio da je diferencijalni i integralni račun savladao pre nego što je napunio 15 godina.

Niko ne zna šta se desilo sa njegovim prvim detetom

Godine 1896. Ajnštajn se odrekao nemačkog državljanstva i upisao se u švajcarsku Saveznu politehničku školu u Cirihu gde je upoznao srpsku naučnicu Milevu Marić i otpočeo strastvenu ljubavnu vezu s njom. Par se nakon diplomiranja venčao i dobio dva sina, ali godinu dana pre sklapanja braka Mileva je rodila ćerku koja je nazvana Lisl. Ajnštajn nikad nije pominjao ovo dete i biografi nisu ni znali da je postojalo sve dok njegovi privatni papiri i dokumenta nisu uzeti za ispitivanje osamdesetih godina 20. veka. Sudbina ovog deteta je i danas misterija i nailazi na podeljena mšljenja: neki veruju da je umrla od zarazne bolesti šarlah 1903. godine, dok drugi smatraju da je preživela bolest i data na usvajanje negde u Srbiji.

Ponudio je svoju Nobelovu nagradu kao brakorazvodnu nagodbu

Nakon što je brak Mileve i Alberta naišao na poteškoće u drugoj deceniji 20. veka, slavni fizičar je napustio porodicu, preselio se u Berlin i započeo ljubavnu vezu sa svojom rođakom Elzom. Brak između dvoje naučnika konačno je prekinut razvodom 1919. godine, a Ajnštajn je kao nagodbu ponudio Milevi Marić godišnju stipendiju kao i novac od Nobelove nagrade za koju je bio siguran da će je dobiti. Mileva je prihvatila ponudu, a on joj je kasnije predao pravo malo bogatstvo po prijemu Nobelove nagrade koju je dobio 1922. godine za svoj rad na fitoelektričnom efektu. On je u to vreme već bio oženjen Elzom s kojom je ostao u braku sve do njene smrti 1936. godine.

Pomračenje Sunca mu je donelo svetsku slavu

Godine 1915. Ajnštajn je objavio svoju teoriju relativiteta koja je tvrdila da gravitaciona polja izazivaju poremećaje u tkivu vremena i prostora. Kako je ovo bilo samo slepo prekrajanje zakona fizike, teorija je ostala kontroverzna sve do maja 1919. kad je potpuno pomračenje Sunca pružilo odgovarajuće uslove za testiranje ove tvrdnje da supermasivni objekat, u ovom slučaju Sunce, može da izazove merljivu krivu u putanji zvezde koja prolazi pored njega. U nadi da će jednom za svagda dokazati Ajnštajnove teorije, engleski naučnik Artur Edington otputovao je do obale Zapadne Afrike kako bi fotografisao pomračenje. Analizom fotografija, on je došao do zaključka da je gravitacija Sunca skrenula svetlosni zrak baš onoliko koliko predviđa opšta relativnost. Ova vest je Ajnštajna proslavila preko noći. Novine su ga proglašavale naslednikom Isaka Njutna, a on je putovao po celom svetu kako bi držao predavanja o svojim teorijama o svemiru. Prema Ajnštajnovom biografu Valteru Ajseksonu, u narednih šest godina, nakon pomračenja 1919. godine, izdato je preko 600 knjiga i članaka o teoriji relativiteta.

FBI ga je godinama špijunirao

Neposredno pre nego što je Hitler došao na vlast 1933. godine, Ajnštajn je napustio Nemačku i preselio se u SAD gde je dobio poziciju na Institutu za napredne studije u Prinstonu. Njegova podrška pacifistima, građanskim pravima i levičarskim pokretima već je izazvala sumnju Federalog istražnog biroa (FBI), a nakon dolaska na američko tlo, biro je pokrenuo ono što će kasnije postati celodnevni nadzor u naredne 22 godine. Agenti su mu prisluškivali telefonske razgovore, otvarali poštu i kopali po smeću u nadi da će ga razotkriti kao subverzanta ili sovjetskog špijuna. FBI je ipak ostao praznih ruku, ali u vreme kad je Ajnštajn umro, njegov dosije je iznosio neverovatnih 1.800 stranica.

Ponuđeno mu je da bude predsednik Izraela

Iako nije bio naročito religiozan, Ajnštajn je osećao duboku vezu sa svojim jevrejskim nasleđem i često je govorio protiv antisemitizma. Nakon smrti prvog predsednika Izraela Haima Vajcmana 1952. godine, vlada ove zemlje je poznatom naučniku ponudila predsedničko mesto. Ajnštajn je odbio ovu ponudu, a u pismu izraelskom ambasadoru naveo je da se celog života bavio objektivnim stvarima, te da mu stoga nedostaje sposobnost i iskustvo da pravilno postupa s ljudima i vrši funkciju.

Nakon smrti mu je ukraden mozak

Albert Ajnštajn je preminuo u aprilu 1955. godine od aneurizma trbušne aorte. Njegov zahtev je bio da bude kremiran nakon smrti, ali je prinstonski patolog Tomas Harvi tokom autopsije izvadio mozak naučnika i sačuvao ga u nadi da će otkriti tajne ovog genija. Nakon što je dobio odobrenje Ajnštajnovog sina, Harvi je mozak isekao na nekoliko delova koje je poslao raznim naučnicima na ispitivanje. Od 1980. godine je sprovedeno nekoliko studija u vezi Ajnštajnovog mozga, ali su sve diskreditovane. Možda najpoznatija od njih bila je ona koju su objavili stručnjaci sa kanadskog univerziteta 1999. godine, u kojoj se tvrdilo da je Ajnštajn posedovao neobične nabore na parijetalnom režnju, delu mozga koji je povezan sa matematičkim i prostornim sposobnostima.

6yka.com/visoko.ba