Ljekovitost ribizle

973

Ukusna i ljekovita, ribizla, odnosno njeni sitni bobičasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu, sazrevaju u julu. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum), ali u velikoj mjeri koristi se i crna (Ribes nigrum). Obje rastu samoniklo, mada mogu i da se kultivišu.

Crvena ribizla ima sitne, sočne bobice, prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. Sadrži ugljene hidrate, vlakna i proteine, a kalorije u tragu. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Osim toga, karotin u organizmu služi za sintezu vitamina A, koji istovremeno štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. U zavidnim količinama sadrži i vitamine B1, B2 i B6, niacin, ali i vitamine E i C.

Bobice sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, kao što je avitaminoza. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno djelotvoran antioksidans u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Dobar je i izvor vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Obezbjeđuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Ribizla je lekovita ne samo kao sveža već i kada se od nje prave određeni proizvodi. U tom smislu narodna medicina preporučuje džem koga smatra dobrim antiseptikom i proizvodom koji ublažava bol kod opekotina i sprečava rast plikova. Sprema se na vrlo jednostavan način, tako što se 350 grama ribizla prokuha osam do deset minuta, a zatim sadržaj procedi. Istovremeno u drugoj šerpi, u 600 mililitra vode, kuva se desetak minuta 350 grama šećera. Šećer se kuva uz konstantno skidanje pene. Kada se ovaj proces kuvanja završi, ribizle i šećer se pomiješaju i na tihoj vatri sve kuha još pola sata.

Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit, jačaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. Takođe pospješuju rad creva i ubrzavaju oporavak poslije hirurške intervencije. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jača, čisti i uljepšava tijelo.

Zbog sadržaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost crijeva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. Svježe bobice i sveži sok krepe zdravlje, dok razređen sok sa mineralnom vodom gasi žeđ. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata, a naročito za dijabetičare.

Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje čajnog napitka kod oboljenja jetre. Ujedno pomaže i kod skleroze krvnih sudova, visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike.

Crna ribizla veoma liči na crvenu, samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne žlezdice. Također ima sitne, sočne bobice, koje su u početku crveno-smeđe boje, a kada sazru postaju crvenije i tamnije. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. Tada imaju izuzetno jak miris, zbog čega se više koriste kao voćni sokovi, sirup, džem i kompot.

Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. Visok sadržaj vitamina C sprečava i liječi teške infekcije, a prije svega upalu pluća. Plodovi i sok korisni su kod bubrežnih bolesti, grčeva i bolova organa za varenje. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jačanje i čišćenje krvi. Čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega i ublažava tegobe izazvane reumom. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode, ostavi dva do tri minuta da odstoji, procijedi i pije.

Plod i prerađevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak, a posebno se preporučuje osobama koje su malokrvne. Ljekovito deluje i kod čira na želucu, gastritisa, ateroskleroze, poremećaja metabolizma… Sok pomaže i kod krvarenja desni i proširenih vena, a pozitivno utiče i na povećanje koncentracije i pamćenja.
U suštini, svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu, koja sadrži velike količine niacina važnog za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lijepu kosu, kao i brojne minerale koji povoljno utiču na sveukupno zdravlje organizma.

Komentari

komentara