Jedna aplikacija u Evropi dnevno spasi 100.000 obroka

“Too Good To Go” (Dovoljno dobro za isporuku) je aplikacija za uslugu koja smanjuje bacanje hrane iz samousluga i restorana tako što s popustom prodaju višak hrane koji bi im propao, piše američki tehnološki sajt CNET.

Ta aplikacija sa skoro 22 miliona korisnika, širom Evrope dnevno spase 100.000 obroka, te se time smanjuje količina otpada od hrane iz samousluga i restorana, i, s druge strane, istovremeno milioni ljudi dođu do obroka po sniženim cijenama.

Aplikacija “Too Good To Go”, pokrenuta 2016. u Kopenhagenu, koristi se u 13 zemalja, uključujući Veliku Britaniju, a plan kompanije da je ove godine proširi i na Švedsku i SAD, odložen je zbog pandemije.

U osnovi, ta aplikacija je ulaz na tržište viška hrane: ona svakom korisniku prikazuje sve prodavnice, restorane i pekare u njegovoj blizini, koje upravo imaju viška namirnica ili obroka, a vidi se i šta očekuju da će imati do kraja dana.

Te namirnice ili obroke korisnik može da kupi preko aplikacije za otprilike trećinu redovne cijene i da ih preuzme istog dana kada se prodavnice i restorani zatvaraju.

“Too Good To Go” ima ponudu 40.000 partnera – od velikih prodavnica do malih restorana, pekara i kafea, kaže izvršna direktorka Mette Lykke.

Da bi se tome pridružila, takva firma plaća administrativnu naknadu od 39 eura godišnje i malu naknadu po svakom obroku prodatom na taj način, a ako niko ne kupi ponuđeni obrok, kompaniji se ništa ne naplaćuje.

Rad aplikacije “Too Good To Go” je složena usluga: u svakoj zemlji 20 do 80 ljudi radi samo na nalaženju restorana i prodavnica koje će ponuditi hranu.

Od marta, ta aplikacija u prosjeku dnevno ima 50.000 korisnika i plasira 100.000 obroka koji bi inače bili bačeni jer se ne mogu čuvati do sutradan ili se po propisima ne smiju čuvati.

Direktorka Lykke kaže da to pokazuje da je savremeno društvo “neefikasno strukturisano”, te otuda toliko bacanje hrane.

“Too Good To Go” radi na stvaranju pokreta protiv bacanja hrane u industriji i obroka spremljenih za velike sisteme: kuhinje škola i vrtića, studentske menze, gdje je mnogo viška koji svake večeri ode na deponije.

“Problem je mnogo širi od restorana i podavnica”, kaže direktorka Lykke, jer “stav ljudi o hrani je donekle pogrešan, te mi pokušavamo da hrani vratimo poštovanje”.

Zato je njena kompanija sarađivala s nekim od najvećih proizvođača hrane u Evropi na promijeni označavanja datuma na proizvodima pošto svi ljudi ne znaju razliku između oznaka “Rok trajanja” i “Najbolje upotrijebiti prije” navedenog datuma.

Čak 20 posto cjelokupnog kućnog otpada hrane, kaže Lykke, potiče od toga što ljudi ne razumiju tu drugu oznaku koja ne znači da je dana navedenog na etiketi hrana pokvarena i mora da se baci, već samo znači da ističe rok u kojem su kvalitet, ukus, tekstura najoptimalniji po specifikaciji i procjeni proizvođača.

“Planirali smo da s njima razjasnimo da to ‘Najbolje upotrebiti prije’ zapravo znači da bi taj proizvod tog dana trebalo pogledati, pomirisati i probati, pa procijeniti šta učiniti s njim, a u tome nema nikakvog zdravstvenog rizika”, objasnila je ona.

Njena kompanija o tome dijeli edukativni materijal od osnovnih škola do univerziteta čime “pokušavamo da navedemo ljude da zaista razgovaraju o tome šta takve oznake zaista znače. Recimo: Koliko dugo je mlijeko ispravno?”, rekla je Like. “Za obrazovanje o hrani važno je već i samo to da ljudi razgovaraju o tim stvarima”.

Pete Pearson, u Svjetskom fonda za prirodu (World Wildlife Fund) direktor Sektora za praćenje gubitka hrane i problema otpada, kaže da je svijest o hrani i otpadu posebno važna upravo sada, dok se svijet bori s pandemijom korona virusa.

U SAD se godišnje, naveo je on, mahom iz maloprodaje i kuća, na deponije baci čak 63 miliona tona hrane – 40 posto ukupne proizvedene količine, i to velikim dijelom savršeno dobre hrane.

“Na to bacanje hrane, da je kao otpada bude manje, može da utiče svako od nas pojedinačno, a to je zbirno veliki uticaj”, rekao je on.

Pearson savetuje: “Pogledajte šta sve bacate, više planirajte, kreativnije koristite, ima aplikacija i savjeta kako da produžite rok trajanja proizvoda, kako da prevedete zbunjujuće etikete na kojima datumi često nemaju nikakve veze s kvalitetom hrane. Počnite s nečim malim i pogledajte kuda vas to vodi”.

“Stanje s hranom kao otpadom u SAD je jezivo”, kaže Pirson: to je i ekonomski problem jer se eksploatišu resursi i poizvodi hrana koja se na kraju baci, a problem je i ekološki jer truljenje ogromne količine hrane na smetlištima zagađuje i vazduh, i tlo, i vodu, rekao je on.

I u SAD je dostupno nekoliko aplikacija koje pokušavaju da smanje bacanje hrane na sličan način kao “Too Good To Go”, kaže Elizabeth Balkan, direktorka programa za otpad od hrane pri Savjetu za zaštitu prirodnih resursa.

Većina američkih aplikacija međutim ima veoma mali domet: dvije posluju samo u dijelovima New Yorka i Bostona, a jedna samo na Univerzitetu u Washingtonu, gdje povezuje gladne studente s preostalom hranom iz kafeterije, a najesen bi trebalo da se proširi na još pet do 10 univerziteta.

“Iako vrlo lokalni, takvi modeli formiraju mrežu s restoranima i trgovcima, i to su fantastični eksperimenti iz kojih se mnogo može naučiti”, rekao je Pearson.

Naglasio je da je za rješavanje problema bacanja hrane presudna tehnologija koja pomaže da se utvrdi, prati i mjeri višak duž lanca snabdijevanja i potrošnje, kako bi se došlo do načina da se smanji ono što je nepotrebno i time da se baca manje hrane.

Odavno je od pomoći tehnologija upravljanja zalihama, inventarisanjem i radom hladnjača, a novije, pespektivne ideje su “pametne nalepnice” i poboljšanja ambalaže, rekla je direktorka Balkan.

“Potrebna su nam svakakva rješenja duž lanca snabdjevanja”, dodala je Balkan i istakla da, ipak prije svega “kao pojedinci imamo ogromnu moć da pokrećemo promjene i postižemo značajna smanjenja otpada putem sitnih i jednostavnih promena svojih navika”, piše u članku američkog tehnološkog sajta CNET.

Visoko.co.ba/federalna.ba