Ne sećam se kada sam ovoliko bio navučen na internet. Razlog tome sigurno jeste internet kampanja Ljubiše Preletačevića Belog, koja obara sve rekorde uistoriji višestranačja u Srbiji. U kafani “Kod Sidžima” koju drži otac Luke Maksimovića, verovatno najužarenijoj tački Mladenovca proteklih godinu dana, nalazim se sa izbornim štabom Belog, ako se to tako može nazvati. Po zidovima “izbornog štaba” stoje porodične slike i srećni momenti iz kafane.
Sada je već svetski poznata priča o fenomenu koji je započeo kao satirični Jutjub klip, satirom postao najveći opozicioni pokret u skupštini Mladenovca i, evo, nastavlja kao satirična senzacija izbora za predsednika Srbije. Skoro 13 hiljada građana kandidovalo je fiktivnog “mangupa” u belom odelu koji je oko sebe okupio one sa malo iskustva u politici, ali sa velikim iskustvom preživljavanja u Srbiji.
Ako je suditi po internet komentarima – a upravo je ovaj pokret u političkom životu Srbije materijalizovao klikove i komentare – Belog podržava veliki broj onih iz biračkog spiska na koje se ne računa tokom izbornih kalkulacija.
Petak je, nepunih sat vremena od “predsedničkog žreba”, gde je Beli izvukao broj 5, u isto vreme kada je u Mladenovcu izvučena Loto sedmica. Naslovi su se sami pisali. “Kod Sidžima” je veselo, deo ekipe smišlja fore sa brojem pet, ostali sabiraju utiske, komentarišu reakcije, kreativni tim razmatra šta će sledeće. Opušteno, uz kafu i pivo.
Luka Maksimović, stvarni alter ego izmišljenog Preletačevića, ne može da skine osmeh sa lica dok mota novu cigaru. Nije obučen u belo, već u svoje odelo. Plavo-beli duks i trenerka. Prošlo je 24 sata od već čuvenog intervjua na televiziji N1. Pitam ga kako se oseća.
– Sinoć sam imao mali kolaps od umora i bezbroj intervjua, ali evo, danas sam bio na pecanju ceo dan i k'o nov sam. Praćnuo se šarančić – odgovara Luka.
Stevan Vlajić, portparol Grupe građana “Beli – Samo jako!” i jedan od idejnih tvoraca satirične postavke pokreta, objašnjava da je Beli sve ovo prošao prošle godine u Mladenovcu. Ali tada je bio zanimljiv kao jedan od sugrađanina koji se izdigao. Ovo sada je realna politička pojava, kaže.
– Kada sam malopre u RIK-u video da piše Luka Maksimović sa svim onim imenima na ekranu… Gledam, ne verujem! Zamisli da smo stigli da promenimo ime. Da bude broj pet – Ljubiša Preletačević Beli. Pa to bi bila pobeda. Da sedimo svi kući za kompom i ne izađemo nikada više. Kakvi intervjui, kakve glupost – priča Stevan.
Saznajem da se nazdravlja i “prvom rođendanu pokreta”. Tačno je godinu dana od kada je napravljena prva Fejsbuk grupa, rečima “Počinje revolucija!”
– Grad se još više probudio u vreme predsedničkih izbora. Mnogo veću podršku sada imamo, a nismo to očekivali – priča mi Milan Kocinac, dvadesetogodišnji student i konobar iz Mladenovca.
Milan, inače najmlađi odbornik na listi za lokalne izbore, kaže da Ima i ljudi koji su u fazonu “ma, nije to to.”
– Naravno, ljubomorni – smeje se.
Luka je mislio da neće skupiti dovoljno potpisa u Mladenovcu, ali se ispostavilo da ih je bilo dvaput više nego za lokalne izbore.
– I onda dobijaš snagu, volju, motivaciju i krećeš. Nema tu previše razmišljanja, pratiš taj put koji se sam otvara i ideš – objašnjava Luka.
Stevan dodaje da su reakcije ljudi širom Srbije i samoorganizvanje pri prikupljanju potpisa pokazale da nisu smeli da ne kandiduju Belog, “makar svi poginuli.”
Priznaje da su sve svoje resurse iskoristi za prikupljanje potpisa, i da tek sada mogu da se bave kampanjom. Kaže da im uzori nisu satirični likovi “koji su na sličan način osvajali mandate, kao recimo u Rimu ili na Islandu.”
– Krenuli smo spontano. Kada smo videli kako je krenulo pre godinu dana u Mladenovcu, shvatili smo da u ovakvoj politčkoj situaciji afirmativnom manipulacijom može da se dođe do mandata i mogućnosti da u skupštinu uđe 12 novih neukaljanih odbornika koji se bave ozbiljnim stvarima. Sada nam je cilj da ojačamo takvu poziciju građanskog pokreta i, uopšte, pokreta i ljudi u Srbiji – kaže Stevan.
Gotovo svi uključeni u pokret slobodno vreme ulažu u kampanju. Jer, moraju da rade da bi preživeli.
– Eto ja radim u kafani neke marginalne stvari, Kocinac radi u kafani, Luka radi ovde-onde, šta stigne. To je dodatno teško. – kaže Stevan.
To se oseća i u Lukinim “zvaničnim” nastupima, u kojima, kaže Stevan, “možda i nije bio naročito insipirsan”, ali ljudi “vide iskrenost.”
– Oseća se da nema pripreme, da nije orgnaizovano do savršenstva, jer samo ljudi koji su ozbiljni ili ozbiljno plaćeni rade do tančina savršeno. Ovde se vidi improvizacija, vidi se i šupljine, ali to je iskrenost i to je realnost – kaže Stevan.
– Ja radim od 14 godine, jer mama i tata nisu imali da mi daju za more. To najbolje znaju ljudi koji su potpisivali (za kandidaturu). To su radila deca. Stvarno, mlađi od mene. Ta generacija je radila širom Srbije. Ljudi su dolazili ja se zahvaljuju što čekaju, to mi je dalo snagu da ne spavam – kaže Milan.
U Mladenovcu, šestoj najsiromašnijoj opštini u Srbiji, oskudna politička ponuda dovela je ljude do okretanja glave od lokalne politike. Preletačević glavnu insipiraciju crpi od svih onih koji su menjali političke strane poslednjih 30 godina.
Ismevanje kompletnog političkog sistema kakav danas jeste u Srbiji je put kojim su krenuli. Od autoritarne vlasti do opozicije i “načina na koji se oni bore protiv sadašnjeg režima, a koji je besmislen i može narednih 20 godina da se odvija na isti način, ista buka, bez rezultata”. To ne budi ljude, smatra Stevan.
– Mi smo došli kao dobar kanal da se ljudi isprazne, a smo ponudili i ozbiljnu platformu. I tako to što radi Ljubiša i kreativna ekipa dobija smisao građanskog aktivizma – objašnjava mi Stevan.
Pričaju mi da su im prošle godine, pred lokalne izbore, naprednjaci u jednom trenutku i podržavali, misleći da će odvući glasove opoziciji. Slično se dešava i danas, kažu. Ali, još uvek je mnogo onih koji ne smeju javno da se izjasne iz straha od gubitka posla, između ostalog, kaže Stevan. No, straha ima i na drugoj, vladajućoj strani.
– Kada Luku zovu na informativni razgovor, ili dele flajere u kojima pokušavaju da nas diskretdituju, to govori o strahu. Oni se plaše imaginarnog lika od 26 godina – kaže Stevan.
Luka kaže da je “neverovatno koliko je sve otišlo do đavola.”
U mladenovačkoj opštini se, pored Ljubiše i Prilepka koji mahom ne izlaze iz svojih uloga u skupštinskoj sali, među odbornicima našlo i deset novih lica, do tada potpuno nepoznatih u lokalnoj politici.
Odbornice Jovana Ilić, Stanislava Blagojević i Ana Stojanović mi kažu da u početku nisu znale ni “gde treba da sednu”. Pokretu su se priključile na poziv Luke i Stevana.
Stanislava, profesorka istorije u osnovnoj školi koju je i sama završila, kaže da je pre tog posla dvanaest godina konobarisala.
– Sramota me je da ti kažem koliko zarađujem. Kada su me zvali, odgovorila sam: “Naravno, da!” – priča mi uz toliki osmeh koji potire svaku žalbu.
Ana, Stanislava i Jovana
– Kad prvi put dođeš na sednicu i čuješ kako se priča, kakve su teme, kako se ljudi uopšte izražavaju, ne bude ti dobro. Pitamo se svi šta nam je ovo trebalo. Ovo nije naš milje, ovo nije naše okruženje, ni nešto što treba da doživljavamo svakodnevno – prepričava Ana.
Ali Jovana kaže da je važno sve što su uvideli jer su “zapravo, potvrdili sumnje svakog čoveka u ovoj zemlji o tome kako funkcioniše sistem i šta se dešava.”
Ana kaže da je previše nelogičnosti u radu, dugog čekanja na jednostavne odgovore, previše izgovora. Priznaju da im je ponekad teško da kontrolišu emocije na sednici.
Najilustrativniji primer rada pokreta je problem vode u Mladenovcu – pitanje zbog koga je i Luka Maksimović bio na informativnom razgovoru u policiji kada je rekao da voda nije za piće.
Odbornici pokreta su u skupštinskoj sali detaljno obrazložili zbog čega voda nije za piće, ali vladajuća većina tvrdi da je bezbedna.
– I onda ti izađeš i kažeš, pa, čekaj bre. Da vam obojimo još? O čemu se radi? I onda još Luku provlače da on diže paniku, vode ga na informativni razgovor, a voda je kao super. Na kraju dobiješ račun za januar na kome piše da voda nije za piće – kaže Stanislava.
Ana u tome vidi suštinu delovanja opozicije i kaže da su svesni da ne mogu “da menjaju svet” u Mladenovcu, ali mogu da “menjaju svest.”
– Ali za to treba vreme, ne možeš ništa na brzinu. Svima nam je više muka od lopovluka, korupcije, krađa na sve strane, to je osnovni problem. – kaže Ana. Jovana misli da Mladenovčani sada “mnogo više upoznati kakva prava imaju, gde mogu da potraže informacije, kome mogu da se obrate za šta.”
– Sve je to i ranije bilo javno, ali nedostupno. Pre toga je sve nekako bilo hermetički zatovreno i ljudi su imali utisak da je to kutija u koju niko ne može da uđe – odgovara Jovana.
– Moguće je što da ne, nije nemoguće… Osnovni problem su nekompetentni ljude, poslušnici centrala. Ne možemo da očekujemo da se Srbija promeni ako prvo ne počistimo dvorište. Promena ne ide odozgo, već odozdo – kaže Ana.
Ona dodaje da su dokazali da bez političkog iskustva, novca i veza može nešto da se pokrene i održi, ali priznaje da i sami u celom tom procesu prave greške iz kojih uče, ali da je prava misija pokreta da nikada ne budu kao “svi oni”.
– Suština je da ljudi shvate da imamo izbor. Što se svega tiče, pa i ove strane i sfere života. Da svako za voljom željom, entuzijazmom, iskrenošću, srcem, slobodom, može da pokrene neku dobru priču i da ne treba ničega da se plaši – kaže Jovana.
Banalizovati političku sliku Srbije praktično znači banalizovati banalnost. Recimo, kada aktuelni predsednik Tomislav Nikolić kaže da Ljubiša Preletačević ne bi mogao da se kandiduje u ozbiljnoj državi previđa činjenicu da je on predsednik te “neozbiljne” države, a stranka koju je osnovao je gotovo samostalno vodi. Mogu li, u tom smislu, zaista da zamisle Belog kao predsednika?
– Predsednička funkcija je takva da ukoliko bi Beli postao predsednik nikakve štete ne bi bilo po sistem, po samu Srbiju. Zato što su ingerencije zaista mizerne, a mislim da bi marketingški to bilo za sjajno. Beli je bolja pojava od Nikolića. Zna engleski, bio bi sigurno pristojniji. Upečtaljiv na prijemima, čulo bi se za to – kaže Stevan.
Banalizovati političku sliku Srbije praktično znači banalizovati banalnost. Recimo, kada aktuelni predsednik Tomislav Nikolić kaže da Ljubiša Preletačević ne bi mogao da se kandiduje u ozbiljnoj državi previđa činjenicu da je on predsednik te “neozbiljne” države, a stranka koju je osnovao je gotovo samostalno vodi. Mogu li, u tom smislu, zaista da zamisle Belog kao predsednika?
– Predsednička funkcija je takva da ukoliko bi Beli postao predsednik nikakve štete ne bi bilo po sistem, po samu Srbiju. Zato što su ingerencije zaista mizerne, a mislim da bi marketingški to bilo za sjajno. Beli je bolja pojava od Nikolića. Zna engleski, bio bi sigurno pristojniji. Upečtaljiv na prijemima, čulo bi se za to – kaže Stevan.
Ako želite preuzeti tekst ili dio teksta čiji je autor Visoko.co.ba, dužni ste navesti i postaviti link našeg portala kao izvor autorskog teksta! Isto se odnosi i na fotografije i video materijale čiji je autor portal Visoko.co.ba ili materijale koji su dati portalu na korištenje.
Član 14. Kodeksa za štampu i online medije BiH: Značajna upotreba ili reprodukcija materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja prava, osim ako dozvola nije navedena u samom materijalu.