Buran život i tragična smrt: Kako je majka modernog plesa i Jesenjinova ljubav izgubila život na bizaran način

Isidora Dankan, majka modernog plesa i jedna od najvećih ljubavi slavnog pesnika Sergeja Jesenjina nastradala je pre tačno devedeset godina kad se šal, njen zaštitni znak, upetljao u točak automobila koji je bio u pokretu.

Osnovna načela modernog plesa postavila je upravo Isidora Dankan početkom prošlog veka. Iako osporavana u Americi, u Evropi je postala prava baletska zvezda, a o njenoj ljubavi sa slavnim pesnikom i godinama posle smrti kruže brojne anegdote. Od one kako su se upoznali na prijemu u ateljeu slikara Georgija Jakulova gde je ona izvodila svoju tačku, ples sa šalom pa do priča kako je slavna balerina znala svega desetak reči na ruskom jeziku, a Jesenjin isto toliko na engleskom. Da ljubav ne mari za jezičke barijere, ali ni za godine, najbolji dokaz su upravo njih dvoje koji su postali jedan od najpoznatijih parova tog vremena.

“U jedan sat noću stigla je Isidora. Legla je na divan, a Jesenjin pored njenih nogu. Provukla je ruku kroz njegovu kosu i rekla ‘zlatna glava'”, opisao je Anatolij Mariengof susret pesnika i balerine koji je predstavljao početak romanse koja je, prema nekim teorijama i jednom i drugom došla glave. Osamnaest godina starija od svog izabranika, Isidora koja se približavala petoj deceniji, nije znala ništa o njegovoj pesničkoj slavi. Zabeleženo je da je balerina rođena 1877. godine od malih nogu bila upućena na umetnost i književnost. Čitala je dela Dikensa, Šekspira i mnogih drugih koji su obeležili evropsku literaturu”, a prema zapisima iz autobiografije “Moj život” još u detinjstvu razmišljala je o odlasku u inostranstvo. Posle neuspeha u Njujorku, u Londonu je imala više sreće i počinje da nastupa na privatnim zabavama pred bogatima i stižu prve kritike u kojima su se nizale reči hvale o balerini i njenim nastupima. U krug elite u Parizu uvodi je Šarl Hale i ona postaje predmet obožavanja dok se glas o njenoj slavi širi Evropom. Plesna škola koju je otvorila u blizini Berlina zatvorena je zbog nedostatka finansijskih sredstava, a Isidora se otisnula na turneju Evropom, a kasnije i Amerikom. Kako se navodi u beleškama koje su sačuvane o slavnoj balerini, njeno dvoje dece zajedno sa dadiljom poginuli su u saobraćajnoj nesreći kad je automobil uleteo u Senu i od te tragedije Isidora se nikad nije oporavila. U novom poglavlju njenog burnog umetničkog i privatnog života našao se i Sergej Jesenjin, a veza koju su mnogi opisivali kao tešku bila je pomešana s alkoholom, rastancima i svađama. Iako je izgledao kao da njihovoj ljubavi ništa ne može da stane na put, van granica Rusije Jesenjina nisu prihvatali kao autentičnog umetnika već kao “privezak” slavne balerine koja je stekla svetsku slavu.

“Jesenjin se zaljubio ne u Isidoru Dankan, nego u njenu slavu, u njenu svetsku slavu. On se i oženio njenom slavom, a ne njom, ne postarijom, uveliko već i otežalom, ali još uvek lepom ženom sa ofarbanom kosom. Isidora je bila žena pronicljivog uma, jasnog, oštrog i hrabrog. U tu pedesetogodišnju ženu Jesenjin nikad nije bio zaljubljen”, zabeležio je dramaturg Mariengof. Njegovo mišljenje ne deli pesnik Sergej Gorodecki.

“Po svim mojim kasnijim utiscima, to je bila duboka uzajamna ljubav. Istina, Jesenjin nije bio toliko zaljubljen u samu Isidoru koliko u njenu slavu, ali uopšte nije bio manje zaljubljen nego što je on bio u stanju da se zaljubi. Uopšte, taj sektor je kod njega bio od manje važnosti. Žene nisu igrale toliku značajnu ulogu u njegovom životu kao na primer kod Bloka”, rekao je Gorodecki. U braku Dankanove i Jesenjina sklopljenom 1922. javlja se razdor i nije bilo izvesno da će balerina i pesnik ostati zajedno.

“Roman je bio pravi uragan i tako kratak kao i komunistički idealizam Dankanove”, opisao je slikar Jurij Anekov vezu balerine i pesnika. Jesenjinov život okončan je 28. decembra 1925. godine i do danas javnost ne zna šta se zaista desilo sa slavnim pesnikom u hotelu “Angleter” u Lenjingradu. Zvanična verzija bila je da je reč o samoubistvu iako brojni dokazi ukazuju na to da pesnik nije sebi oduzeo život. Isidora se teško suočila sa Jesenjinovom smrću, a dve godine posle kobnog događaja napisala je biografiju “Moj život”. U septembru iste godine poginula je u nesreći kad se njen šal upleo u točak automobila, a njena životna priča ekranizovana je 1968. u filmu koji nosi njeno ime u režiji Karela Rajsa.

Buka / Visoko.co.ba