Zbog škakljivih crteža Goraždanin imao posla i s policijom: Ne mogu da šutim, hoću da im smetam

Da karikatura kao moćno sredstvo kritike i izražavanja mišljenja nije u potpunosti nestala sa naših prostora skoro pa svakodnevno pokazuje jedini goraždanski karikaturist Elmedin Došlo.
Vrlo kreativno, hrabro, drsko, provokativno i satirično svojim je karikaturama u potpunosti ogolio ovdašnju političku scenu, ali i različite devijantne društvene pojave i neprihvatljiva ponašanja.

Jedno vrijeme sarađivao je sa lokalnim novinama, te bio učesnik likovne kolonije festivala prijateljstva, bilo je poziva i za učešće na Elza festu… Kako su karikature izazivale veće reakcije, pa i onih na čiji su račun upućene, pozivi su iščezli, a karikature pronašle mjesto jedino na društvenim mrežama gdje su pravi hit. Međutim, pokazalo se još jednom da sve ima svoju cijenu, a sloboda govora skupo košta.

“Odjednom je sve stalo, ne zovu, valjda to nekome ne odgovara. Bilo je tih problema sa političarima i policijom, neki su se našli uvrijeđeni zbog mojih karikatura. Policija mi je došla na vrata i samo su me pitali da li je tačno, da li sam ja to stvarno tako uradio, jer nisu imali zakonske mogućnosti da me dalje ispituju. A činjenica je da bih u Goraždu mogao napraviti deset karikatura dnevno toliko materijala ima”, ispričao je Došlo za Klix.ba.

Svojim karikaturama na zanimljiv način kroz humor i ironiju, smjelo kritikuje sve vrste nepravde I negativnosti ne samo u Goraždu, već i BIH, a brzi potezi olovke ili nekoliko riječi vrlo su pamtljivi I precizni, te ukazuju na potrebu za društvenim promjenama i korigovanjem pojava koje nikome ne donose dobro. Kakve god bile, definitivno najteže padaju političarima.

“Kritika je dobra kad bi je shvatili kao upozorenje da svoje ponašanje isprave na bolje, jer svi mi griješimo, ali oni posebno. Dok ukazujemo ono što se oko nas dešava jedino tako postoji nada da će se nešto promjeniti. Karikatura nije napad na ličnoj osnovi, ali oni to sve shvataju privatno, za njih nije problem ako šest mjeseci ne rade u skupštini, a prime platu, ali je problem ako ja napravim karikaturu na tu temu, onda sam ja loš, a oni su dobri. Oni ne znaju za dobrobit naroda, oni samo prate lične interese da ih vide na svom bankomatu”, smatra Došlo.

Kvazidemokratija

Dešavalo se da politički protivnici onih koje kritikuje likuju sve dok se i sami ne prepoznaju u karikaturi.

“Svi se isto ponašaju, i lijevi I desni, prvo mi čestitaju, ali kad se oni pronađu u nečemu onda bude, “jao pa što mene”. Već su me četiri stranke kontaktirale da im se pridružim, ali mene to ne interesuje. Lokalni političari su jako sujetni, dok su izbori svi se kunu u demokratiju, a poslije se ponašaju kao klasični diktatori, ne žele da čuju ljude, rade šta hoće I kako hoće to je neka kvazidemokratija. Meni je potpuno normalno napraviti karkaturu o službenom autu koje košta 90.000 KM jer je to van svake pameti. Ja se slažem da auto treba, ali jel se može kupiti auto od 40.000? Je li uredu to uraditi pa podići djeci karte za prevoz ili vršiti neke manipulacije, to je van pameti. Te budžetske novce oni shvataju kao svoje novce”, kaže Došlo.

No bez obzira na činjenicu da je i za karikaturu potrebna educirana javnost, prije svega političari koji bi je razumjeli kao potvrdu slobode govora, ali i dokaz demokratičnosti jednog društva, Došlo ne namjerava odustati od svog specifičnog načina da skrene pažnju na probleme koji nas okružuju.

“Motivisala me naša situacija u gradu, nebriga, loše stanje, nedostatak ljudskosti, falš političari koji ne vide dalje osim svog interesa I to je to. Crtam od kad znam za sebe, ne znam ni ja kako ideje dolaze, a oni su neiscrpan izvor. Ono što vidim zamislim prvo u glavi pa onda to prenesem na papir. Kao što neko diše, ja tako crtam, jednostavno ide mi od ruke. Dok živim ja ću crtati”.

Kritična masa!?

Sa nekoliko karikatura pokušao je skrenuti pažnju i na problem odliva ljudi iz Goražda, posebno mladih. To što niko ne poduzima bilo kakve mjere da se zaustavi odlazak, Došlo vidi na svoj način.

“Zamislite kad bi imali oko tri ili pet hiljada nezaposlenih mladih ljudi, to je kritična masa koja se sutra u svakom momentu može pobuniti, i zato je odlazak ljudi njima kao jedan socijalni ventil jer ti koji bi se bunili našli su sebi neku egzistenciju, a uvijek će imati stare, zaposlene u opštinama, javnim ustanovama, koji će glasati za njih. Oni vide samo od izbora do izbora, nije bitno hoće li nas zadužiti 50 ili 100 miliona, oni se bogate, eventualno kupe stan u Sarajevu. Koliko ih vikendom fešta po sarajevskim restoranima, a ovom narodu niko ne može pomoći. Rade za 400 maraka, kupuju drva na kredit, djecu opremaju za školu na kredit, žive na rate, slikaju se za Facebook I lažu sami sebe da im je dobro”, smatra Došlo.

Svako drugačije mišljenje podriva nečiji ekonomski interes, smatra ovaj karikaturist.

“Ako ja budem objavljivao karikature o tome šta oni rade, narod će to vidjeti, a oni ne vole da se o tome priča. Jako su moćni i onda koriste policiju, sudstvo, tužilaštvo da vam zagorčaju život. Svi oni koji dođu na vlast imaju taj Pinoče sindrom, misle da su bogom dati i da će zauvijek ostati tu, a ne rade ništa da bi unaprijedili kvalitet žviota u gradu. Ovdje još govore o privrednom čudu, a niko neće da kaže da je stotine ljudi otpušteno, gdje su inspekcije kad ljudi rade po 12 sati, pa ima više profesora i nastavnika u školama nego djece, kuće su prazne, ali niko o tome ne vodi računa jer svi hoće vlast. Ovdje se ‘ne talasa’ jer ako padneš niko ti neće dati ruku, porazno je da nema kritične mase, i da se glasovi kupuju za paket ili 20 KM. Pa gdje im je samopoštovanje?”, pita se Došlo.

Zabrinjava ga strah kod ljudi koji tek “donekle” razumje.

“Najbolji ljudi su poginuli za ovaj grad i onda smo dozvolili da ih hoštapleri I seoske varalice svuku u ravan i rastjeraju sve što valja. Mnogo je tu ljudi izginulo da bi mi zbog par ljudi strahovali. U ratu heroji, a u miru kukavice, zbog svog sitnog šićara. Razumijem ja da je ljude strah, stave na vagu porodicu, posao, mogu im zagorčati život, ali ja ne mogu da šutim. I ja ću ovo raditi dok god mognem. Ne odlazim nigdje odavde, hoću da im smetam”, smije se Došlo.

Ideja o vlastitoj izložbi, knjizi ili stripu sačekat će njegov oporavak jer ima zdravstvenih problema.

“Dok se malo oporavim, trenutno ne mogu više da se krećem, jer sam imao teške operacije. Na bolovanju sam pa imam više vremena za karikaturu, a sarađujem sa karikaturistima iz cijelog svijeta od Indije, Iraka, Turske, Holandije, Italije, razmjenjujemo ideje, svako ima svoje teme, neko svjetske, ja više lokalne I malo regionalne I bh. političku scenu”, kaže Elmedin Došlo.

Visoko.co.ba/klix.ba