22.10.1992. – “Crtice iz logoraškog života visočkog logora”

Preuzeto: Задња Пошта Доње Моштре

На данашњи дан + свакодневне цртице из логорашког живота височког логора.

– На данашњи дан 1992.г. је у Логор за Србе у Високом приведено 20 -так Срба међу којима је било и жена.

– Првих дана у Логору у једној соби је боравило 154 човјека.По породицама ,највише је било Милановића 21,Вановаца 18.,Цвијетића 11,Крсмановића 9.Три генерације су биле присутне и то дјед – син- унук.

– МИЛАНОВИЋ МИЛОШ професор руског ,француског и српског језика је човјек који је након 20.јуна 1992. ПРВИ добио батине и три дана је тучен и пребијан .Оптужен је да је био снајпериста ,а није служио војску због слабовидности.Претучен је и због тога што су му у индексу нашли да му је предавао проф.др.Никола Кољевић и трећи пут претучен зато што је у изјави написао ” да је сигуран да Алија Изетбеговић овако није замишљао демократију и државу”.

По његовој молби и Миленко Милановић је своју књигу о височком логору за Србе у издању на енглеском језику назвао “ЛАГАНО УМИРАЊЕ”.

– НУРА -фризерка из Илијаша.Улазила је у просторије логораша уз поздрав “Акшам хајрола четници” и онда би тукла све редом ,а посебно је тукла жене.

– Фризерка СМАЈИЋ ЕДИНА је шишала и бријала логораше заједно са КАРАВДИЋ ХАСАНОМ старим височким брицом.

– ВУКАН КУПРЕШАК је тјеран да трчи уз батине по дворишту логора и виче на сав глас. “Алах у егбер”.Ако би то лоше изговарао батине су биле све јаче.Навече су логораши црним хумором покушавали да науче Вукана како да правилно изговори узвик да би батина мање примио .

– Након 36.дана је дозвољено логорашима да се окупају без сапуна,пешкира и чисте одјеће.

– 11.09.1992.г.је гранатиран логор.Када год је било гранатирање стражари су бјежали у подрум ,а логораши су остављани на милост божију.

Тог дана је било велико гранатирање и логораши су пробили врата и побјегли у подрум заједно са чуварима.

Сутрадан је старјешина собе натјеран, уз пријетње батинама ,да напише захвалницу управи логора, коју су потписали сви логораши,зато што води рачуна и брине се за животе логораша.То вече су на локалној ТВ Високо прочитали ту захвалницу логораша.Ни Гебелс се овога не би сјетио.Више се у рату у Високом писало и објављивали о Логору за Србе него свих ових протеклих 30 .година.

Наставља се….

Opis fotografije nije dostupan.