НОВИ СМЈЕХОТРЕСНИ МЕДАЉОН ГРУЈЕ ЛЕРА

Регион – култура – афоризми

НОВИ СМЈЕХОТРЕСНИ МЕДАЉОН ГРУЈЕ ЛЕРА

БИЈЕЉИНА, 31. МАРТА /СРНА/ – Поводом 1. априла – Свјетског дана шале, из штампе је изашао најновији, 15. зборник афористике који је, као и досадашње, приредио професор Грујо Леро, мајстор овог књижевног вида испољавања потпуне слободе мишљења и увјерења.
Зборник “Живот пише афоризме 5” обилује правом афористичком рапсодијом, која, према обичају, “удара” на све поре живота.

Наслов овом зборнику Леро је дао према афоризму Митра Ђерића “Живот пише афоризме. Све су краћи”.

Између корица овог издања налазе се књижевни прилози чак 35 аутора, колико их је учествовало на прошлогодишњем, 17. сусрету афористичара у Бијељини.

Издавач новог зборника, као и претходних, јесте бањалучки сатирични часопис “Носорог”, уредник је Леро, рецензент хрватски књижевник Иво Мијо Андрић, а аутор карикатура чувени београдски ликовни умјетник Југослав Влаховић.

Зборник обилује пословичном гимнастиком духа и низом промишљених констатација, опорих и љековитих дијагноза.

“Добри, духовити и вриједни људи успијевају свуда гдје се нађу, захваљујући искључиво властитом знању, умијећу и радиношћу. Тако је и наш Грујо открио Бијељину као добру локацију за хумор и афористику”, пише рецензент овог издања Иво Мијо Андрић.

Сваке године почетком априла у Бијељини се окупе афористи, хумористи и сатиричари из овог дијела Балкана да размијене своје дубокоумне мисли и дјела, на радост оних који воле и поштују хумор и на жалост других – којима се тај хумор бави.

И једни и други на крају дођу на своје и разиђу се у задовољству које живот значи јер га уљепшају смијехом и ведрином. А те двије ријечи рат је деведесетих година прошлог вијека протјерао с наших простора – да би их афористи и хумористи, уз свесрдну помоћ данашње политике, вратили у народ, гдје им је родно и природно мјесто.

Хумор је одувијек био најбољи и најефикаснији лијек против свих болести државе и друштва, напомиње рецензент Андрић и констатује да хумор нема никаквих контраиндикација, никоме не штети и не оставља било какве посљедице, већ на уљудно духовит начин открива девијантне појаве.

Као и обично, први дио зборника испуњен је афоризмима учесника фестивала, у другом дијелу су вриједне хумористичко-сатиричне пјесме, док је трећи обогаћен занимљивом сатирично-алегоричном хумореском Милана Михајловића “Терапија на дуге стазе”, у којој на властитом примјеру и примјеру свога врлог доктора описује однос пацијента и љекара у данашњем времену.

“У четвртом дијелу налазе се посвете организатору и учесницима фестивала, које су духовит додатак свему напријед казаном и записаном. На крају ћу рећи: у име Оца и Сина за Духа светога. Јер, дух је овдје испред свега осталога”, закључује рецензент Иво Мијо Андрић.

Из дугог реда довитљивих и мудрих афоризама, који, једноставно, испадају из овог зборника, издваја се неколико репрезентативних: “И наше село се модернизовало. Нико не држи краву, сви држе мобилне телефоне”, “Одијело чини човјека, Евин костим – жену”; “Водили смо платонску љубав. Од плате до плате”, “Паре су замена за плућна крила. Ко их има лакше дише”…

У времену терора опште заразе човјека, зборник “Живот пише афоризме 5” љековито терорише ум и мисли на најкреативнији начин, дајући наду за излаз из /су/мрака времена, па макар и накратко. Али слатко!

нт

srna.rs