Prije nekoliko godina pisao sam jedan tekst o situaciji u tadašnjim nosiocima visočke privrede i o onima koji su to bili prije njih, odnosno o tome šta bi se moglo desiti u bliskoj budućnosti, ali sve kroz priče i životne situacije sa kojima se susreću radnici, koji su i u jednoj i u drugoj pa i u trećoj priči prevarena i izamanipulisana strana od koje vlasnici/kapitalisti uzimaju sve, a daju tako malo kroz sumnjive ugovore o radu, minimalce i druge zakonske olakšice koje mladim ljudima na početku radne karijere ne znače ništa, jer je važno imati posao pa kakav god bilo, međutim nakon godina provedenih u nekoj firmi u slučaju otkaza ili povrede na radu ti ljudi tek shvate da nemaju ništa. Pričajući tako o Preventu jedan prijatelj je njihovo prisustvo u Visokom okarakterisao kao “invaziju skakavaca”, dođu, obrste sve što ima i kada nestane onoga što ih zanima jednostavno samo odu ostavljajući iza sebe pustoš.
Visoko = Slovenj Gradec
Visoko bi uskoro moglo postati novi Slovenj Gradec. To je isti onaj grad u Sloveniji koji je također imao nekad uspješan rukometni klub koji se zvao RK Prevent Slovenj Gradec, igrali su oni i jednu prijateljsku utakmicu 1999.godine u Visokom sa RK Bosna kada je ta kompanija tek na mala vrata ulazila u Visoko, divili smo se njihovim dresovima, trenerkama, patikama i potajno se nadali kada dođu i uđu u Visoko da će i kod nas biti isto tako. I zaista u godinama koje su usljedile to se i desilo. Prevent je spasio Visoko na izdisaju, zaposlio i sa ulice pokupio na hiljade Visočana, mnogima obezbijedio kredite za stanove, kuće. auta … mnogi su prva radna iskustva stekli upravo u toj firmi, koja zapošljava najviše Visočana … Sve isto kao nekad u Slovenj Gradecu.
U međuvremenu taj Prevent u Sloveniji je proglasio stečaj, rukometni klub se vratio u rang gdje je i nekad bio, radnici su otpušteni, propali su, a bili su ponos Slovenije tog vremena, širili poslove od aerodroma Maribor do Brazila. Ovako se nekad u Sloveniji pisalo o Slovenj Gradecu:
Tovarne odpirali po vsej Evropi, zdaj jih prodaja stečajni upravitelj
Fantje iz Preventa, med katere kajpak ne spada 99 odstotkov zaposlenih, so živeli na veliki nogi, se okoli vozili z lastnim letalom king 200, vrednim današnjih pet milijonov evrov, ki ga je upravljal kar Zakeršnik, tovarne pa odpirali po vsej Evropi (po vsej Sloveniji, v Bosni, na Hrvaškem, v Romuniji, Španiji, Nemčiji) in celo v Braziliji. Kupili so tudi letališče v Mariboru, kar je bila poslovno tudi popolna brca v temo oziroma stran vržen denar, pa še kaj bi se našlo, in to doma in v tujini. Vse to je šlo k hudiču in vse to zdaj prodaja Preventov stečajni upravitelj Boris Kastivnik.
Ovaj tekst bi na neki način trebao biti upozorenje, apel, preventiva da se pripremimo za ono što slijedi ili eventualno da se ukaže onima koji to mogu da urade da se razgovara na relaciji Prevent – Visoko u interesu 2.000 zaposlenih sa kakvim takvim ugovorima, ali sa sigurnim platama. Treba da se razgovara o poslovnom ambijentu koji bi Visoko trebalo da obezbjedi Preventu da se polako ali sigurno ne seli iz Visokog prema Istočnoj Bosni. Ali treba da se razgovara otvoreno i o Preventovom otpadu koji ne znaju da riješe već godinama, statusu radnika i njihovim nesigurnim ugovorima o radu, menagerima iz Preventa koji zarad ličnog interesa prave smutnju na relaciji vlasnici kompanije – Visoko, a pri tome kradu od Preventa i pokreću privatne biznise srodne onome čime se Prevent bavi.
Sjebat ćemo ih
Naše informacije govore da će do kraja godine u nizu otpuštanja proteklih mjeseci biti otpušteno još 120 radnika. Lokacija Goruša u skoroj budućnosti “svjesno” treba biti ugašena, a sav posao bi trebao ići u Istočnu Bosnu. Razlog vrlo jednostavan. Ta je lokacija prva otvorena u BiH i postoji najduže, tu je zaposleno najviše ljudi koji imaju posljedice dugogodišnjeg rada pa su samim tim najviše i na bolovanju i tako malo “korisni” kompaniji.
Kako nadalje saznajemo trenutno za ovu lokaciju nema novog programa (tako u Preventu stručno zovu novi posao), a postojeći poslovi su na isteku i do Nove godine neće biti potrebe da ova lokacija broji više od 400 zaposlenih. Da bi jedna lokacija šivanja bila samoodrživa za dobre nove poslove tipa VW minimalno je potrebno 500 zaposlenih. Pitanje je zašto o ovome svjesnu šuti i “Srednji menagment”? Obični, pošteni radnici koji dolaze na svoje radno mjesto i odrađuju posao ove stvari, ne znaju, nema ni potrebe da znaju, imaju kredit, bore se za život i rješavaju svoje privatne probleme mimo kapija firme, ali bojim se da ih jedan dan kada krenu na posao čekaju zatvorena vrata. Sudbina ista onoj koja je dočekala radnike u Slovenj Gradecu, ali oni su bar bili zaštičeniji, jer je Slovenija puno ozbiljnija država sa ozbiljnijim zakonima koji štite prava radnika.
Sve ve vraća, sve se plaća, nama u Visokom nije svanulo dok se ljudima u Slovenj Gradecu nije smračilo, savremenici tog vremena 1998/99 sjećaju se odlazaka u Sloveniju utemeljitelja Preventa u Visokom i njihovih povrataka sa slovodobitnim rečenicama “Sjebat ćemo ih”. Identično toj situaciji danas postoje ljudi koji dolaze u Visoko iz Istočne Bosne i vraćaju se tamo sa konstatacijom kako će veliki dio proizvodnje i poslova iz Visokog prebaciti u mjesto svog zavičajnog odrastanja. Takvi se svjesno postavljaju na odgovorne funkcije, a Prevent svjesno bježi od problema iz Visokog uz infantilna objašnjenja sebi podobnim o tome kako imaju pritisak javnosti, politike, novinara … Istina je da oni ne žele i ne znaju da rješavaju nagomilane probleme sa otpadom, pravima radnika (Sindikat ne postoji), a posebno ovi novi menageri nisu baš najsposobniji da ugovore neki “novi program”.
Uloga Rašida Kalote
Teza novih menagera po kojima su Prevent “uništili” Visočani i nije najtačnija. Istina je negdje između. Da bi pravilno došli do nje treba znati i istražiti koga je to 2004.godine štitio Rašid Kalota i za koga je poturio svoja leđa nakon čega je dobio otkaz!? Sa ove vremenske distance vidimo da je Rašid Kalota bio puno bolji menager od postojećih danas, pitanje je zašto je te 2004.godine žrtvovao sebe i koga je zaštitio. Odnosno zašto je zaštitio one koji su se toliko osilili u tom vremenu da su počeli da kradu jedan od drugog, nije im bilo dovoljno što kradu od Preventa. Ko je radio u velikim kombinacijama i uzimao procente od domaćih dobavljača? Od te 2004.godine kreće sve naopako po Visoko i vlasnici prestaju da vjeruju domaćim menagerima i uvoze “strance” kojima Visoko znači obrnuto proporcionalno koliko nama u Visokom zneče sela i gradovi iz kojih oni dolaze. Visoko je izgubilo obraz i status zbog 200.000KM koje tadašnji menagment nije znao odbraniti pred Nadzornim odborom. Jeftina je bila priča da je to podijeljeno kao regres koji radnici naravno nikad nisu dobili. Ne bi loše bilo malo ispitati i ko je profitirao od Prevent Invest Fonda? Ko je sve to vodio i organizovao?
Međutim vratimo se mi u stvarnost, a stvarnost je da do Nove godine ako se izgubi posao sa Passatom, a to znači i nova otpuštanja u Prevent Leatheru, to je najmanje što nam treba u Visokom kakvo ono trenutno jeste. Pitanje je kako naći formulu i odbraniti se od toga da postanemo novi Slovenj Gradec?
