O knjizi “Ako te mačka vidi golog”

Izdavačka kuća Laguna i Stefan Mitić, mladi pisac iz Srbije javnosti za čitanje preporučuju, između ostalog – knjigu pjesama: Mensur Ćatić – „Ako te mačka vidi golog“

Spomenuta knjiga je prije desetak dana izašla iz štampe za tržište Srbije, a na tržištu BiH će se nači krajem naredne sedmice. i da se zna, pri kraju je prevod za tržište Danske kao i još neke druge evropske jezike.

Istine radi, a kao i kritika ovdašnjim čuvarima kultur i čega sve ne – knjiga u Srbiji je štampana o trošku tamošnjih ljubitelja dobre knjige, a ovdje u BiH tek nekoliko privrednih subjekata je preopznalo vrijednost iste te će snositi troškove štampanja. O njima u narednom periodu uz promociju knjige.

Naravno da bi javnosti bilo zanimljivo pročitati i “službene” odgovore nadležnih predstavnika vlasti ili javnih preduzeća koja sponzoriraju sve i svašta. Isto tako bi bilo zanimljivo vidjeti koliko se uglednih privrednika, koji se busaju u prsa “društvenom odgovornošću, oglušilo na dopis koji im je povodom ove knjige proslijeđen.

I dok akademici poput Abdulaha Sidrana najavljuju ovu knjigu, intelektualci evrospkog kalibra kažu da je “kulturni događaj godine” na Balkanu i Evropi, ovdašnji mediji “mudro” šute.

Za sve informacije o knjizi pjesama “Ako te mačka vidi golog”:
[email protected]
061 744 615
032 736 322

Video: A. Sidran o Mensuru Ćatiću i knjizi “Ako te mačka vidi golog”

Iz recenzija za knjigu pjesama ,,Ako te mačka vidi golog” Mensura Ćatića

Abdulah Sidran:

„Hijerarhija književnih vrijednosti formira se u ‘prijestoničkim’ otuđenim ‘centrima moći’ i pri takvom stanju stvari nije nikakvo čudo da samo dvadesetak kilometara od te ‘prijestonice’, u gradu Visokome, nekoliko decenija živi i radi jedan od zasigurno najvećih , ako ne i najveći pjesnik naše suvremenosti…“

Dragan Mićević:

„Mensur Ćatić, međutim, nije samo SVJETSKI pjesnik, on je i svjetski PJESNIK! Zaista, svako slovo utkano u ovih 188 dijela (kao i u sam naslov), svaka riječ, svaki u njih stavljen izraz i stih jednostavno su prije i iznad svega poezija.”

Jadranka Milenković:

Veliki je rizik sa poezijom pisanom na takav način; samo majstori koji već imaju do tančina razrađenu veštinu ovakvog povezivanja slika i reči mogu u tome ostvariti značajne rezultate. Jedan je broj takvih minijatura naročito uspeo, izdvojiću pesme: Držanje za magareće uši, Staklo u prozoru, Jesenje sunce, Kamen, Vojničko groblje u proleće, Vetar u tvojoj kosi, čime se spisak naravno ne završava. Kao primer onoga o čemu govorim, navodim pesmu Jesenje sunce u celini:
Jesen je zašla u vrtove i voćnjake
i pozlatila šumu. Šalim se.
Sunce leži kao čovjek. Sunce leži kao čovjek (Bože, pozdravlja te)
koji umire od rane koju je zadao drugom.


Никола Живановић:

Отуда Ћатић не преза од тога да у песме чији је језик оголио и лишио свег накита, убаци понеку старинску слику која у овом контексту не делује архаично већ као да је поново нађена, онеобичена.

Ljiljana Tadić-Adžamić:

„Poezija Mensura Ćatića je poezija kruga, život u tom krugu opjevan, dočaran, bez dekoracije, epiteta, život sa svim svojim zvukovima, potresima i nastojanjima. Život sa svim svojim nadama, još uvijek besmrtnim.“

AKO NEKO BOSNOM NAIĐE

(pita za Lizavetu Ivanovu)

šta ću ako neko naiđe
pitao je moj djed golobrad negdje u galiciji
pucaćeš ahmače pucaćeš
govorio je neki kaplar
nisi na teferiču ahmače
a i na teferiču se bolan puca


a šta ću ako neko naiđe
pitao je moj djed golobrad
kad mu je nana prvi put otvorila pendžer
pucaće babo u tebe ahmače pucaće
nisi na teferiču govorila je
vješajući mu se oko vrata
a i na teferiču se puca ahmače moj


šta će ti ovolika pita bona habiba
kad ti više ni kovrca pojest ne mogu
i kad su se djeca već odavno razišla
pitao je moj djed bjelobrad
ako neko naiđe ahmače moj
ako neko naiđe